Vozim se na biciklu uz jezero Čiče
Neki mali auto se gore-dole miče
Već je pet ujutro, zora polako sviće
Zamagljena su stakla plavoga Fiće
Znam, nije pristojno zuriti u tuđu intimu
Al’ što ću kad znatiželja doživljava mi plimu
Silazim sa bicikla, srce divlje tuče
Dok prilazim paru što se voli vruće
Što sam bliže, razum me sve jače u bijeg tjera
Pobogu, zar se doista pretvaram u voajera?
Jedan dio mene beskrajno se srami
Drugi tiho slini jer ga prizor mami
Odjednom prasak, gromoglasan lom
U oko me pogodio rabljeni kondom
Lik iz auta se dere: „Tako ti i treba!“,
„Ti si pervertit koji ljubavnike vreba!“
Taman sam htio dati petama vjetra
Kadli s ceste izlijeće stara opel vectra
Ko u slow motionu gledao sam pijane mladiće
Kako straga se zabijaju u gepek plavog Fiće
Nesretni par ljubavnika u jezero tone
Zvona na uzbunu u ušima mi zvone
Mladićima iz vectre zaglavila se vrata
„Morat ću sve sam!“, panika me hvata
Izuvam tenisice, trgam sa sebe majicu i hlače
Premda loš sam plivač, u vodu hrabro skačem
U mutnoj vodi vidim obrise Fićeve getribe
S lijeve strane zbunjeno promatraju me ribe
Ronim sve dublje u društvu brkatog soma
Kad izronim trebat ću puno listića Paloma
Glavom nehotice udaram u vjetrobransko staklo
„A u piz.. materinu“, skoro mi se pod vodom omaklo
Očito sam tvrdoglav jer je staklo puklo do kraja,
Pred golim utopljenicima otvorila se vrata raja
Golupčići su se srećom brzo snašli
I na površinu blijedi k’o krpe izašli
Oboje su se tresli, velik je to šok i stres
Već mislili su da će Fićo postati im lijes
Cura me zagrlila i rekla: „Hvala, hvala, hvala!
Sad sam toliko sretna da bi čak i tebi dala!“
