Čim se rodiš uče te da se dovedeš u red
Da su boje bezbojne
Gubiš sebe, gubiš se
Da se dovedeš u red
Da se dovedeš u red
Pa se onda školuješ
Uče, uče, uče te
Sve te stvari blesave
I nepotrebne
Robot koji ponavlja
Sve te informacije
Ugledan građan nacije
I pitaš, pitaš, pitaš se
Zašto loše osjećaš se
Kad učinio si sve
Kako učili su te
Skrivaš sve te traume
Da ih drugi ne vide
Svaki dan je novi lom
I živiš život koji je
Skroz daleko od tebe
Jer tvoj život nije tvoj
Al’ polako budiš se
Vrijeme je za promjene
Polako napuštaš roj
Čudno sad te gledaju
Više te ne trebaju
Jer nema više ladice
Da u nju te stavljaju
Al’ ti dišeš moćnije
Nego ikada prije
Al’ ti dišeš moćnije
Ne trebaš nikog, voliš se
Nema straha od toga
Što misle o tebi…
