Mario je tog dana na posao došao ponešto snužden. To je odmah primijetio Miljenko – voditelj skladišta u kojem Mario radi kao rukovatelj viličara.
– Što je bilo super Mario, tko te tuko?
– Ma ništa…
– Ajde meni možeš reć, kom ćeš ako nećeš meni?
– Hoćeš reć da ja nemam prijatelja?, dodatno se namrgodi Mario.
– Ma jok, nego…
– Nego što?
– Pa i nemaš nešto prijatelja, nemoj meni sad kenjat, otkad si se tu preselio iz Čakovca ne vidim da vodiš neki društveni život.
– A tko ga danas vodi, aj molim te.
– Dobro to, al’ ti si brate u većoj tuđini nego ja npr. koji tu živim od malena.
– Kojoj mrtvoj tuđini, pa nisam emigriro.
– Nisi emigriro, ti si imigriro.
– Zabrij da se zovem Miro.
– Zašto?
– Onda bi me iz zajebancije mogo zvat Miro Imigriro, prvi put Mariu se na licu pojavi naznaka smješka.
– Haha dobra, al’ ne fakat kaj je bilo, kaj si tak loše volje?
– Aaahhh, dugo uzdahne Mario pa reče:
– Sumnjam da me žena vara, evo jesi sad zadovoljan?
– Sumnjaš da te žena vara?, Miljenko spusti glavu i podigne pogled ciljajući točno u Marijeve oči.
– Da, sumnjam da me žena vara, jesmo sad gotovi, moram ić slagat palete.
– Pusti, stigneš. Kažeš, sumnjaš da te žena vara?
– O bože koliko puta moram to potvrdit. Da, sumnjam da me žena vara.
– Pa to je dobro čovječe!
– O čem ti pričaš?
– Pa ako sumnjaš da te vara znači da imaš razlog sumnjati u to da te vara.
– Imam razlog itekako, da. Nije ta sumnja od jučer. Sumnjam u to otkad smo se ovdje doselili.
– Sumnjaš dakle?
– Sumnjam!
– Ma to je super, bravo, pa ne znam što si onda tako uzrujan. Možeš se opustiti.
– O čem ti, jesi poludio?
– Pa stari zamisli da si siguran da te vara, to bi onda bila katastofa. Sve dok imaš razlog sumnjati da te vara dobro je,
Shvativši konačno Miljenkovu igru riječi u Mariu se izmješaju bijes i smijeh.
– Stari ja imam problem, a ti me sprdaš ovdje! Koji ti je k….?!
– Dobro, jel hoćeš da ja i ti sad ovdje sjednemo na paletu i plačemo?
– Sumnjam da ti možeš plakati, stara kramo!
– Pa to je dobro, mislim dobro je da sumnjaš, zamisli da si siguran da mogu plakati. Ispo bi neki mekušac, kaj ne?
– Joooj Isuse, dan je tek krenuo, a već mi je dosta tih tvojih igrica!
– Sumnjam da ti je dosta.
– Oćeš prestat!? Idem radit.
– Sumnjam.
– Samo ti sumnjaj.
– Ne, ne samo ti sumnjaj, sve dok sumnjaš dobro je.
Tokom ostatka dana Mario je preko svoje volje shvaćao da ga glupa igra riječi sa šefom drži u znatno boljem raspoloženju od onog u kojem je stigao na posao. Možda je ipak malo preparanoičan glede ženinih svakodnevnih odlaska u teretanu. Zapravo, kad bolje razmisli, sumnja da je preparanoičan. Vrijeme je da i on s njome krene na treninge. Čisto sumnje radi…
