„Čoeče, moram neš uskoro povalit, inače…“, samosažalno je rekao Piko, rolajući joint u zapišanom gradskom haustoru.
„Inače, kaj?“ Morat ćemo ti za roćkas platit prostitutku?, u riječ mu upadne Nano.
„Izumrijet ću čoeče.“, odvrati mu Piko, dovršavajući posao lizanjem rizle.
„Pa to je dosta prikladan izraz, s obzirom da si to zadnji put radio dok su zemljom još hodali dinosauri“, u spiku se ubacio Mikro nakon što je vješto otpuhnuo tri kruga gustog dima.
„Pravi se javio. Ti si zadnji put bio sa ženom dok bog još nije ni stvorio Zemlju“, bahato Mikru podmetne Nano.
Mikro: „Je ziher. Pa na koju sam foru uopće mogao postojati u to vrijeme? Kaj, sa Zeusom sam bauljao po Sunčevom sistemu i s vremena na vrijeme napaljen sletio na poneki Venerin brežuljak?
U ovom trenutku u zadimljeni haustor upada sused Mini koji je započeti razgovor čitavo vrijeme prisluškivao iza ugla: “Dečki moji mladi, nije ni čudo da niš ne fukate. Da bi ulovili ribu morate i malo radit na tome. Bacit mamac i bit stpljiv i uporan. Uostalom, ženskice vole kad se baviš nečim konstruktivnijim od duvanja i playstationa. Zašto ne osnujete neki bend? Žene padaju na takve stvari“.
„Joj daj, kad vidim tko se sve danas bavi muzikom, dođe mi da se zrigam. Osim toga, bend zahtijeva rad i stalne probe. Meni se to iskreno neda. Radije duvam i gubim vrijeme. Ukrao sam bogu dan – baš sam pravi kleptoman“, samodopadno će Nano.
„E mali moj, tako se u životu ne postiže ništa, posebno ne kod žena“, iskusno će sused Mini.
Nano uzvraća udarac: „A zašto bi u životu uopće morao nešto postić? Meni je sasvim ok bit kvartovska propalica. Uživam u tome. Da bi postojao uspjeh mora postojati i njegov antipod – a ja sam njegovo sretno utjelovljenje.“
„Zašto stalno moramo pričat o ženama. Fakat smo ugroženi. Ko da nema i nekih drugih tema o kojima se s ljudima može porazgovarat“, Mikro dobaci između srkanja dimova.
Piko: “Ima naravno, al sve te druge teme svoje postojanje duguju toj – The Temi.“
Mikro: „Pa ok, al na tom treba konkretno djelovat, a ne samo baljezgat o tome“.
Piko: „Slažem se, al baš zato što po tom pitanju ne postižemo baš previše, moramo pričati o tome“.
Nano: „Kak to misliš“?
Piko: „Ha gle, svatko se češe gdje ga svrbi. Kratki smo po pitanju uspjeha sa ženama, pa pričanjem o njima uranjamo u slatku kompenzacijsku fantaziju. Kužiš, zamišljamo se s njima pa lakše podnosimo činjenicu da smo sami. Kad se dovoljno uživiš u tu spiku imaš feeling kao da ti se to o čemu pričaš doista događa. Slično ko kad gledaš pornjavu. Kad zaboraviš da ne sudjeluješ izravno u onome što vidiš, možeš prilično guštati u tome“.
Svi su nakratko zašutjeli. Suton je po nebu prolijevao svoje narančasto crvene nijanse.
Nano: „Iso, kak smo jadni, čoeče“. Pa kaj ćemo cijeli život ovisit o pornjavi? Zato i ne uletavamo trebama koliko bi mogli i trebali. Pornjava nam daje lažni dojam da imamo kakav takav sexualni život. Mnogo se trošimo, ali u krivom smjeru. Kuiš, umjesto s osobom od krvi i mesa, mi smo u romantičnoj vezi s kompjutorskim ekranom“.
Piko: „To je sve zato kaj je ovaj grad suviše mrtav. Ne nudi normalna mjesta za izlazak gdje ne moraš glumit nešto što nisi i gdje možeš upoznat normalnu opuštenu ženšćad. Sve izgledaju isto – ko neki našminkani roboti – lagano su iskompleksirane i imaju prevelike zahtjeve od muškaraca, dok same istovremeno ništa ekstra ne nude. A njihova je fejs stranica ko privatni modni časopis. Taština buraz, taština na najjače! One se na same sebe pale više nego na nas. Mi služimo samo da se divimo njihovim fotkicama!“
Mikro: „Piko daj ne seri! Ima skroz normalnih i pametnih ženski!“.
Piko: „Ima, al sve manje. Kad skuže da će ih gledat ko čudakinje ako se ne prilagode očekivanjima okoline, mijenjaju se – ali ne na bolje. Budi uvijek našminkana, izlazi na narodnjake, nemoj previše mislit svojom glavom. I kaj, o čemu ćeš pričat s takvom? Unaprijed ti neće dati šansu jer nisi šminker kojem tata ima dobrostojeći privatni biznis. U biti, pa kaj će mi takva?, sve osim sexa bilo bi brutalno mučenje.“
Nano sluša i ulijeće: „Briješ gluposti Piko. To kaj se ženska izvana prilagodila priglupom sistemu ne znači da je i sama postala glupa i isprazna. To znači da joj je stalo da bude prihvaćena, da se lakše probija kroz život i da nađe nekog zgodnog frajera – što spada u zdrave tjelesne potrebe. Doma u intimi svoje sobe živi nekim sasvim drukčijim životom, sluša kvalitetniju muziku, čita neku dobru knjigu ili se ševi s dečkom. Kaj se tatinih sinova tiče, puno tipova danas glumata da ima pare. Kuš, to je cijela spika. Naslikati pred malom lažnu tj. ljepšu sliku o sebi. Danas prolaze ljigavci kojima ne smeta da zavode trebice na slatke laži. Na pozeriju. Bez malo fejkanja nemaš šanse“.
„Hoćeš reć da ti nikad o sebi nisi izmišljao mitove i legende da bi zadivio neku malu?“, odjednom se javi sused Mini.
„Pa dobro, možda par puta“, odvrati Nano.
„Onda ne seri i ne osuđuj druge za nešto što i sam radiš“, prijekorno reče sused Mini, uživajući u osjećaju da je pogodio bit u čiju istinitost svi vjeruju.
Nano (nešto manje bahato): „Da, al ja sam od toga odustao jer sam se sam sebi zgadio. Bilo mi je ispod časti. Ovi likovi to rade iz noći u noć i mirno spavaju poslije toga. Draže mi je da se curi gadim zbog onog što jesam nego da joj se sviđam zbog onog što nisam.“
Sused Mini: „To si malo zdipio od Kurta Cobaina, ha? To kak ti likovi spavaju poslije svojih blefiranja, najbolje znaju oni sami. Uostalom, o kojim to likovima zapravo govorimo? Imamo neku fikciju o njima koja je, po meni, poludebilna. Brijem da su ti hipsteri i šminkeri isti ko i mi. Imaju iste potrebe, sličnu zajebanciju, nisu ništa posebno gluplji od nas, dapače. Ne znam po čem smo mi to u svojem klošarenju tak pametniji? To što ne razmišljaju previše o stvarima s kojima mi bespotrebno razbijamo glavu, daje im veliku prednost pred ženama. Idu uz dlaku mainstreamu i ne zamaraju se zbog toga. Mi previše mozgamo. Zato se doma vraćamo suhog kur…“
„Radije sam vječni djevac nego da se prilagođavam priglupom sustavu“, nabrijano izvali Piko i ugrize se odmah za usnicu shvativši da se nehotice odao. U želji da sugovornicima prebaci pažnju na nešto drugo glasno će:
„Žene su glupe, ne trebaju mi! Sretniji sam bez njih!“
Sused Mini: „Nisu žene glupe nego si ti papak sa idiotskim idealima. Dok se ti bediraš zbog toga što svijet nije bolje mjesto netko drugi mjesi žensko tijesto.“
Mikro: „Joj daj ne kenjajte! Nije sve tak crno bijelo. Pa svi smo mi već imali neke veze, vezice i podvezice, a tu i tam i poneki one night stand. Radi se o tome da ne svodimo svoje postojanje samo na trčanje za privlačnim ženskim batačićima. Nije to ništa loše“.
Nano: „Slažem se, al znaš kaj je najveći problem svih tih naših eksperimentiranja sa psihodelicima, pametovanja, zajebancije, brijanja na duhovnost, Budu i tome slično?
Mikro: „Kaj?“
Nano: „U vodu pada svo učenje Bude, kad svoje nam obline očima ponude“.
Nego Piko – kaj si ono reko, da si još uvijek djevac? Neki dan si nam pričao o nekim avanturama poslije kojih više ne možeš biti djevac. Malo sam zbunjen“, posprdno Piku meće Nano.
Piku su se obrazi zacrvenjeli jače od napušenih očiju…
Piše: Zlatko Majsec
