Dan uoči Božića zove se Badnji dan ili badnjak. Na Badnjak se posti i kiti božićno drvce, a karakteristični su i drugi običaji koji su se u nekim krajevima zadržali do današnjih dana.
Muškarci su hranili stoku, te pripremali drva za ogrjev i nabavljali hranu koju bi domaćice potom pripravljale. Na sam su se Badnjak ukućani rano ustajali, posni je dan, ide se ujutro na svetu misu, a žene su napravile božićni objed, pospremile dom i pripremale nemrsnu hranu za večeru. Uglavnom se jede riba, često bakalar li u nedostatku bakalara, i neka druga vrsta ribe. Bakalar se priprema “na bijelo”, kao namaz ili na lešo. Na jelovniku je i salata od graha, krumpir, kiseli kupus. Posebno priređena jela obilježena su kršćanskim simbolima, a blagovanje je pak isprepleteno božićnim zdravicama.
Nakon večere odlazilo bi se na tradicionalnu misu, polnoćku, na kojoj bi se dočekao Božić.
